GASTERBAJTER
Piše: Gordan Stojić
Vrijeme je čestitanja i dobrih želja. Svakom čovjeku na svijetu osim dvojici-trojici šupaka nadam se svemu najboljem. Dobrom zdravlju, braku, djeci koja rastu, ispunjenju snova. Kada to kažem, mislim na svakog čovjeka pojedinačno. No, ne znam što bih generalno poželio Puležanima. Naime moja se kolumna zove Gasterbajter u Puli. Tu tokom godine povremeo i privremeno boravim. I bilježim ono što se događa u Starom gradu. A događa se puno toga lošega. I svaki put se nadam da ono o čemu pišem nekoga dira, da o tome razmišlja i da nakon toga stvori neki stav o svemu. Nisam narcisoidan i ne zanimaju me komentari ispod teksta. Pogotovo ne oni koji su krajnje vulgarni i neinteligentni.  No, zanimljivo je da kada dirnem u neku lokalnu političarsku veličinu odmah se nađe nekolicina njih koji po zadatku moraju napisati da nemam pojma i da ništa ne razumijem. Kada pak po tko zna koji puta spominjem probleme Starog grada, komentara gotovo uopće nema. To naravno znači da ljude ne zanima ono što se događa oko njih nego isključivo njihova guzica. Nije to nelegitimno, ali je sebično i nekorektno prema budućim generacijama. Ali što je tu je. Puležani ne žele sređen i umiven grad i briga ih za budućnost. Izgleda da mi ne preostaje drugo nego da gradu poželim procvat u kojem će uživati turisti i oni rijetki kojima je do Pule stalo. I malo upozorenje. Zimi je Kandlerova grbava, prazna, vlažna i mračna. Pazite. Mrak jede ljude.  (REX)