Između impotencije i apstinencije

DRAGOVOLJAC

Piše: Drago Pilsel

Nisam pisao, joj, pojma nemam, dosta, a znate već iz kojih razloga: da mi se ne predbaci da sam se samopromovirao na ovome portalu političkom agitacijom i zloupotrebom prostora tijekom predizbornih aktivnosti. A sada me muči kako se vratiti u igru. Kojim tekstom? Da kažem istinu o kampanji koju sam vodio? Hm. Ima li smisla? Da vam kažem kako će ovo s Kukuriku koalicijom završiti? Kao da ne znate i sami.

Znam, ispričat’ ću vam što mi je prepričao jedan poznanik da se dogodilo susjedu nekog rođaka njegova šogora. Bio je na telefonu i kaže:

‘‘Ako danas ne dobijem na Loto, jebeš me, ne znam… sto, stopedeset tisuća kuna, milijun, koji klinac, ne znam što ću. U govnima smo, teškima. Njeni su starci u još većoj komi, a moji, pa znaš, ne pričamo: da što sam oženio to jugoslavensko đubre, itd, itd.

Od kako su me nogirali iz Uljanika i od kako mi je istekao tehnički sram me je izići na ulicu. Neću da me vide ovakvog. Ono, kapiraš, izgledam prestrašno. Neću i bog.

Jeste, izlazim noću, hodati malo oko škvera, da se razgibam. Meni mrak pomaže. Nekako mi paše što me čini nevidljivim. Dosta mi je svega. Majke ti. Dođe mi da skočim s balkona. Pa da, živim na prvom katu i ne bi bilo veće štete ali, kontaš, sam pojam skakanja u ambis… Ludilo, šta ne?

Eh, jesam li ti rekao da imam dobitničku kombinaciju?! Jesam? Sorry. Rasturit’ ću Hrvatsku lutriju. Fakat čovječe, vodim te u Tajland na, zna se. Ha, ha.

Nego, čuj, zvao sam te tako rano jer kada je Sanja tu onda mi kvoca da joj nabijam impulse. Barem joj to nabijam kada već nema dragog nam Ševe. Ja mislim da se i Milovan ili ovaj novi, kako se ono zove, da, Kutleša, kartaju više nego ja. Ma, ne znam, od kad je počela hodati po tim seminarima za duhovnu obnovu ja onu stvar više nisam vidio. Živa istina.

Ali, nema veze, čim dobijem na Loto, odoh, crta, šiuuuuu, gudbaj. Ma ne za stalno. Neću te, srce, ostaviti. Što? Ne bi bilo fora? Da smo pederikusi? Ono, zamisli naslovnicu 24sata: ‘‘Električar guzi bankara – Eksluzivne fotografije iz ljubavnoga gnjezda - Povezala ih je kriza, nestašica i politika!’’ Da kako? Pa fino: izguran iz posla jer nisam član partije, ti pak u fušu otkupljuješ lom zlato jer u poslovnici više nema idiota koji bi podizali u švicarcima, ha, to je ipak stvar politike i, kao, našli smo se, gdje ono, eh, da, u Rovinju, u Punta Corente.

Da politika, jebala te politika, u zemlji u kojoj braco i seka ulaze u Sabor, te ovaj šofer tobož vicepremijer nema pojma hoće sutra već završiti u bajbukani, ma šta kenjaš, a dvoje umrlih na autocesti?! A šeksolina daje umjetno disanje krepalinki…. O čemu ti pričaš? Kakva politika? Ma, ok, ok, nemoj se srditi, nisam ljut na tebe, sve pet. Ma nervozam sam zbog uplate tih vražijih listića.

Evo, samo što nisam, čekam gazdaricu da mi da sto kuna: joj, muka mi je, sama pomisao da moram do kioska po pljuge i pivo. Ali, eh, Srđane, Srrđaanneeeee, rasturit’ ću, nema mi kraja, altroche šef parlamenta i Banski dvori… Što sam kazao? Milijun? Da milijun, eura možda. Eh da, prije nego ga ‘vropljani dokrajče.

Samo malo… Stiže Sandra. Hajde, bok. Drži mi fige. Sutra ćemo se napiti k’o svinje, pa ravno u Tajland! Bok stari’‘

Lik spušta slušalicu i okreće se vedro prema supruzi:

‘‘Zdravo Sanjić! Kako je bilo na delu? A ja? Jesam li igrao Loto? Hoću li? Ma, ne znam baš. Mislim da ću apstinirati. Da jesam li normalan? Čuj, nisam siguran, glas sam dao impotentima, kao, neki pjetlići, a priča šuplja k’o slonova guzica, ne znaš tko je u većem strahu: građani ili ovi koji su pomeli onu gaduru. Pa ti vidi tko je luđiji: onaj koji vjeruje u Loto ili onaj koji je četvrtog u sebi imao razlog za iskreno zadovoljstvo. Doduše, znam jednog barbu u Splitu, ali to se ne računa.

Dođi ljubavi. Pusa, pusa. Mm, mm’‘.

*****

PS.1: Svaka sličnost sa realnim životom je rezultat vaše mašte i potreba da se potvrdi narodna poslovica da svaka guzica dolazi na šekret.

PS.2: Pošto sam, ipak, peder i pošto je situacija izvanredna, naime, vrijeme je debila ali i vrlo umnih ljudi, neka se svi koji to žele slobodno, i samo ovoga puta, jave svojim komentarima ili bljezgarijama (može jedno a može i drugo), jer neće biti nikakve cenzure. Naime, želim dokazati, još jednom, da su mjere štednje prostora i vremena uvedene ispod ovih kolumni sasvim racionalne i potrebne.

.(JavaScript must be enabled to view this email address)

(REX)

Komentari na članak

1. U ovom trenutku nema aktivnih komentara na ovaj članak...